Jean-Michel Nicolier počiva na Memorijalnom groblju u Vukovaru
Vukovarski branitelj Jean-Michel Nicolier pokopan je na Memorijalnom groblju žrtava iz Domovinskog rata u Vukovaru. Na posljednjem ispraćaju heroja iz Francuske bile su tisuće ljudi iz cijele Hrvatske.
Nicolierovi posmrtni ostaci pronađeni su 29. listopada, 34 godine nakon što je ubijen na Ovčari. Jean-Michel Nicolier smatrao je Hrvatsku svojom drugom domovinom. Obitelj je zato i odlučila da će njegovo vječno počivalište biti među suborcima.
Jean-Michel Nicolier (1966.-1991.) došao je u ljeto 1991. u Hrvatsku i aktivno se uključio u obranu od velikosrpske agresije. U Vukovaru je kao pripadnik HOS-a sudjelovao u obrani gradske četvrti Sajmište. Ranjen je 9. studenoga 1991. i prevezen u vukovarsku bolnicu.
Pjesnik i hrvatski branitelj Frano Livajić opjevao je smrt tog francuskog mladića, pjesmu je objavio u dvije svoje zbirke domoljubnog pjesništva, Spomen žrtvi i Per aspera... Croatia, a njegovu je pjesmu na francuski jezik prepjevao je profesor Stjepan Lapenda. Evo pjesme, koja je, uz Povelju "Jean-Michel Nicolier" Ogranka Matice hrvatske u Imotskom, darovana na svečanosti 12. prosinca 2019. u Zagrebu uručena Jean-Michelovoj majci Lyliane Fournier.
ALLONS ENFANTS…
„Ma France de Croatie, je t'aime et mort pour toi.“
„Francuska moja, i Hrvatska moja, volim te i umirem za te.“
Jean-Michel Nicolier
U tu hladnu jesen kalendarsku
ostao je – sve do samog pada,
na posljednjoj barikadi grada
završio tužnu dramu vukovarsku.
Hodio je, znao kob ga u smrt vodi
na putanji – zalazećeg Sunca,
taj je Francuz pravog dječjeg lica
Elegijom smrti (s)pjevao slobodi.
Tražila mu ruku, sama u samoći
krv dotakla – ružan san usnila,
dozivala majka što ga je rodila
krikom, razbijala tamu i tišinu noći.
On u ime umorenih bez glasa govori
među živim nije – ali zato traje,
kad ugasnu zvijezde ne prestaje
sjati, njegov križ nad Dunavom gori.
ALLONS ENFANTS…
Hommage à Jean-Michel Nicolier
C’était par une glaciale journée d’automne,
La dernière avant la prise de Vukovar.
La mort était en embuscade,
En pleine désolation lors du Soleil couchant.
Ce Français au visage d’enfant,
Chantant la liberté en vers élégiaques,
Resta en faction sur la barricade
Qui allait sceller sa mort tragique.
Bien loin de là, tirée de son sommeil
par un affreux cauchemar,
Sa mère eut soudain devant elle la vision de son enfant
dont elle touchait les mains, rouges de sang.
Alors qu’elle hurle sa douleur dans cette horrible nuit,
il lui parle sans mot dire au nom de ses camarades péris.
Certes il n’est plus parmi nous, mais son souvenir vivra à jamais avec nous.
Et quand au lever du jour les étoiles s’éteignent au-dessus du Danube,
La croix sur sa tombe brille toujours.
Traduit par Stjepan Lapenda
